Hodala bih po legu za tebe
Kažu da prava ljubav boli, ali ona najdublja ljubav... ona ostavlja ožiljke. Ne samo na srcu, već i na stopalima.
Sve je počelo u malom stanu na vrhu stare zgrade, gde je živeo mladi par, Ana i Marko. Njihova ljubav je bila lepa ali i teška. Ana je volela Marka do granice bola, govoreći mu da bi za njega uradila sve. "Hodala bih po vatri za tebe," govorila je. "Ili još gore... po LEGO kockicama." Marko se na to uvek smejao, ne shvatajući težinu njenih reči.
Jedne hladne jesenje noći, nakon žestoke svađe, Ana je nestala. Marko je mislio da se sklonila kod majke da se "ohladi". Ali dani su prolazili, a od Ane nije bilo ni traga ni glasa. Jedino što je ostavila za sobom bio je par crnih čarapa, uredno složenih u fioci. Na njima je bio izvezen natpis koji je delovao kao njihova interna šala: "HODALA BIH PO LEGU ZA TEBE."
U noći punog meseca, tačno nedelju dana nakon njenog nestanka, Marka je probudio tihi, gotovo nečujni šapat. Dolazio je iz pravca komode. Zvučalo je kao Anin glas, ali izobličen, slomljen i pun tuge: "Hodala bih po legu za tebe..."
Ukočen od straha, Marko je zurio u tamu. Šapat je prestao. Ujutru, kada je ustao, osetio je oštar, probadajući bol u stopalu. Pogledao je dole i vrisnuo. Na podu, pored kreveta, bila je razbacana gomila crvenih i žutih LEGO kockica, a jedna mu se zarila duboko u petu. Pored njih, ležao je par crnih čarapa. Aninih čarapa.
Od te noći, horor se ponavljao. Svaki put kada bi tama pala, čuo bi njen glas kako ga doziva iz senki, obećavajući mu svoju večnu, bolnu odanost. Svakog jutra, budio bi se sa novim tragovima po nogama, a čarape bi uvek bile tu, kao nemi svedok morbidnog obećanja.
Marko više ne spava. Kažu da noću luta stanom, bos, neprestano proveravajući pod, dok iz mraka odzvanja jezivost:
"Zar ne vidiš? Još uvek hodam po legu za tebe."
Halloween specijal iz Creative Shop-a
Za one čija ljubav ne poznaje granice... ni granice bola
